O društvu

 

Naučno društvo za istoriju zdravstvene kulture (NDIZK) je svojim osnivanjem 2010. uspostavilo kontinuitet rada nekadašnjeg Saveza naučnih društava za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije. Taj kontinuitet je priznat od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; osim u registru Ministarstva, društvo se nalazi i u evidenciji Agencije za privredne registre. Rad naučnog društva je obnovljen zahvaljujući prof. dr Slobodanu Đorđeviću, koji je zajedno sa prof. dr Verom Gavrilović obeležio poslednje decenije časopisa do 1991. Prof. dr Slobodan Đorđević je bio izabran za predsednika društva nakon obnavljanja rada 2010, dok je prof. dr Nikola Samardžić izabran za glavnog i odgovornog urednika časopisa. Naučno društvo za istoriju zdravstvene kulture je, izuzev časopisa, objavilo i niz publikacija isključivo naučne sadržine, monografije i zbornike sa konferencija; to je učinjeno uz pomoć sredstava dobijenih od Ministarstva prosvete i nauke (od 2012). Osim toga, Naučno društvo za istoriju zdravstvene kulture se istaklo i kao značajan organizator naučnih skupova – konferencija.

Članovi NDIZK su profesori i predavači Filozofskog, Medicinskog, Stomatološkog i Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i inostrani partneri i saradnici.

AKTIVNOSTI

 ČLANOVI

  • Prof. dr Nikola Samardžić, Filozofski fakultet u Beogradu (Predsednik Naučnog društva)
  • Prof. dr Nevena Divac, Medicinski fakultet u Beogradu (Potpredsednica Naučnog društva)
  • Prof. dr Vedrana Rašić-Milić, Medicinski fakultet u Beogradu
  • Prof. dr Siniša Mišić, Filozofski fakultet u Beogradu
  • Prof. dr Ružica Božović-Stamenović, Arhitektonski fakultet u Beogradu
  • Prof. dr Mirjana Roter-Blagojević, Arhitektonski fakultet u Beogradu
  • Doc. dr Zoran Ćosić
  • Prof. dr Olivera Vuković, Medicinski fakultet u Beogradu
  • As. dr Dragan Ilić, Stomatološki fakultet u Beogradu
  • Dr Hana Lango Allen, University of Cambridge, Velika Britanija
  • As. dr Lea Lango Scholey, University of Nottingham, Velika Britanija
  • Dr Eduard Dajč, Naučno društvo za istoriju zdravstvene kulture
  • Dr Slobodan Petronijević, Univerzitetska dečija klinika Beograd
  • Doc. dr Haris Dajč, Filozofski fakultet u Beogradu
  • Dr Vladimir Abramović, Filozofski fakultet u Beogradu
  • Dr Maja Vasiljević, Filozofski fakultet u Beogradu
  • Dr Dejana Vasić, Filozofski fakultet u Beogradu

 

IN MEMORIAM:

Dr Slobodan Đorđević (1921-2012)
Moj Profesor

Moj profesor dr Elefterios Georgijadis rođen je u Valjevu 1921, i stoga nosi ime Slobodan Đorđević. Pripadao je ratnoj generaciji studenata medicine 1940-1950, i od početka se bavio otorinom. Šezdesetih godina odlazi na postdiplomske u Pariz, Lion, Monpelje, Strazbur. Bio je član mnogih francuskih lekarskih društava. Od prvih naših lekara je otišao u Afriku, u Niger i Obalu Slonovače. Objavljivao je radove iz ORL i istorije medicine. Jedan je od pokretača jugoslovenskog društva za istoriju medicine osnovanog oktobra 1955, i glavni urednik pripadajućeg mu časopisa Acta Historica Medicinae, Stomatologiae, Pharmaciae, Veterinae. Profesor Đorđević je osnivač i prvi predsednik Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture koje je 2010. uspostavilo kontinuitet rada Saveza naučnih društava za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije, nakon devetnaest godina pauze.

U vremenu kad su revnosni studenti medicine i drugih fakulteta sekli reakcionarima kravate i bacali im šešire, profesor Đorđević je nosio leptir mašnu, on i profesor histologije i čuveni erotolog dr Aleksandar Đ. Kostić. Otorina je obično predposlednji ispit koji se polaže pre sudske na medicini, te sam i ja novembra 1971. došao na kliniku ORL. Ali me je umesto prof. Đorđevića ispitivao jedan veoma nenaklonjen profesor, i odmah me oborio, potpuno bezrazložno, i dodao: „Nema veze, nije to strašno, neću vam dati pet, napisaću odustao“ nakon čega mi je dao indeks i ispitnu prijavu da ih odnesem u Dekanat. Čim sam izašao iz sobe ispitnu prijavu sam uništio i otišao do našeg Slobodana koji je tada bio šef katedre rekavši mu da se moja ispitna prijava izgubila. On mi je odmah dao novu ispitnu prijavu s kojom sam odmah polagao ispit kod prof. Simonovića koji mi je dao devetku (pošto ne daje desetke). Tu anegdotu sam kasnije ispričao Slobodanu kad sam kao istoričar medicine sarađivao sa njim i on se od srca smejao. Raditi sa njim je zaista bilo pravo uživanje. On spada u retke profesore Medicinskog fakulteta kojima sam se najdublje divio. Neka mu je večna slava! Živeo, živeo, živeo! (Zito, zito, zito kako bi rekli Grci) da završim sa njima kao što sam i počeo.

Dr Eduard Dajč